Kornjače se uvek vrate

Salvatore je röen u vreme kada je malo ljudi znalo ime njegovog ostrva, tog mesta na granici na kraju sveta, s plavim morem i suncem koje pri. Odrastao na amcima, uz gajbice pune inuna, pogleda uprtog ka plavetnilu, iznad i oko sebe. Möda je tu sve pöelo, izmeu grgoljenja vode i naleta vetra. Svakako je tu upoznao uliju, koja ivi u Milanu s roditeljima, nekadänjim ostrvljanima koji su otili u potrazi za poslom i uspehom. Oduvek ulija i Salvatore ekaju leto da bi se ponovo videli, oduvek su ruke koje se prepliu i ne ele da se razdvoje, aputanja i obeanja. Zimi Salvatore eka pisma u ruiastoj koverti, koja odagnavaju usamljenost.Sve dok jednog jutra, leta u kojem e se sve promeniti, ulija i Salvatore ne näu telo malog deaka koje voda valja po alu kao krpenu lutku, i jö mnoga druga tela u vodi, ljudi koji su se utopili beei od gladi, nasilja, od rata. Pöinju iskrcavanja migranata, kojima se ne vidi kraj... Menja se lice ostrva, rajsko ostrvo postaje zadnji ulaz za öajnike, turisti odlaze, itelji pomäu koliko mogu... Kad se ulija vrati u Milano, nit koja je vezuje za Salvatorea slabi. ivot vie ne ine samo iekivanje leta i mladaläke simpatije, tranje pläom i papirne svetiljke putene niz vetar. ivot je i amar otrenjenja, svest o tome da na svetu postoje i bol i razlike. Ovo otkrie e zapljusnuti dvoje mladih i uticati na sve njihove izbore, na njihovu ljubav i daljinu koja ih deli...