Pesnikova tajna

Danas, drugog novembra 1881, odluio sam da ispiem tajnu, koja je ivot, bogatstvo i snaga moje due. Ni moji roaci, ni moji prijatelji, koliko ja znam, nemaju pojma o tome. Jednoj jedinoj osobi, koja je jo u ivotu, u Italiji, priao sam poneto; ali ona je takva da zacelo nije ni rei prozborila o tome.
Govorim o osobi koja e od mojih naslednika primiti ovaj rukopis; govorim o vama, mila i verna prijateljice. Ako se, itajui ovo, setite jedne lombardijske crkvice usred zelenih rudina, ako se setite tihog ubora vode u onoj osami, setiete se i onoga to vam poverih, jecajui bez suza, uz uzbuenje koje nije bilo samo bol. Sada ostavljam vama da govorite ili utite. Ako svet i dalje ne bude znao za moju tajnu, govorite o njoj, prijateljice moja, samo Bogu, kada mu se molite; ako bi kakav knjievnik, na putu po inostranstvu, doznao togod neodreeno, pa se usudio da za dva solda u nekoj Fanfuli ili kakvom Pungulo dela domenika prikae moje srce, vreajui samo istorijsku tanost, ispriajte tu moju tajnu u poverenju samo onima koji me jo vole. Ali, ako o nama budu pisali lano, ono to bi oveka moglo da rastui i uznemiri, onda, molim vas, sklopljenih ruku, srcem prepunim tuge, da objavite moju priu. Bejah napisao srcem prepunim tuge i gneva; ali prebrisah gnev, jer se to, kao runo, ne bi svidelo milom stvorenju. Za mene i za nju ima na ovome svetu jo jedno jedino od ega prezamo; molimo Boga, da otkloni od nas jo jedan jedini bol: klevetu. Nadamo se, da e on nau molitvu usliiti; ali, ako bi bila boja volja da bude drugaije, onda uradite, prijateljice moja, sve ono to bismo uradili mi, da smo jo u ivotu. Ako se ne bi verovalo mojim reima, osnaite ih dokazima i pismenima. Kad god ih potraite, dae vam ih moj prijatelj, doktor Paul tele, iz Rideshajma na Rajni, u Pruskoj."